Путоказ

У ЗАЈЕЧАРУ, О ВЕЛИКОЈ КУЛТУРНОЈ ЖИВОСТИ И ЈАСНИМ РАЗВОЈНИМ ПЕРСПЕКТИВАМА
Град загледан у Европу
Спектакуларно археолошко откриће фигуре „Трачки коњаник” озарило је све. „Гитаријада”, после две деценије таворења, окупила преко 10.000 љубитеља рока и вратила ово име на музичку мапу Балкана. Више од 1.000 бајкера из 40 клубова широм Европе стигло у град. Централна прослава „Дана европске баштине” ове године у Зајечару. У Царској палати у Гамзиграду свирала „Београдска камерна академија”. А привредници се спремају да на низу пословних и сајамских окупљања у Италији на језику инвеститора образложе зашто треба улагати у овај град и регион

Пише: Горан Будимир

Веома живо и светло било је овога лета у „престоници Истока”. У августу, четрдесет четврта зајечарска „Гитаријада”, након више од две деценије таворења, успела је да поврати публику и стару привлачност. Осим бројних демо бендова, који су се такмичили, наступили су и стари асови, попут Ленса Лопеза, „Ван Гога”, „Пилота”, Ђорђа Давида, „Психомодопопа”. Тродневни хепенинг одржан је први пут на новој локацији, изнад „Еуроклуба” на Краљевици. Окупило се десетак хиљада људи, што генерација преовлађујућа у публици досад није видела ни упамтила. Победник такмичарског дела је бенд „As I Fall” из Бањалуке, награду публике добио је домаћи (зајечарски) бенд „Минд”, награду за најбољи текст „Шраф” из Косовске Митровице...
„’Гитаријаду’ су посебно украсили бајкери, који су на преко 1.000 мотора стигли из 40 клубова широм Европе”, вели зајечарски хроничар на официјелном интернет порталу града (www.zajecar.info). „Како су организатори у исто време и на истом месту спојили рокере и бајкере, њихово дружење и такмичење, као и два кампа са око 400 шатора, претворили су се у нарочиту светковину целог града. Мотористи су одиграли и утакмицу са рокерима, било је такмичења у испијању пива, обарању руку, мотори су готово парадно пролазили градом, а акробате међу њима показале су посебне вештине у вожњи. Цела Краљевица била је шеталиште заљубљеника у моторе и рок музику. Организатори су, после много времена рецимо то без задршке, одлично обавили свој посао! Настави ли ’Гитаријада’ у овом правцу и наредних година, општи је утисак, Зајечар би убрзо поново могао да постане један од најважнијих градова на рок-мапи Балкана, па и знатно шире. А Краљевица, на којој је направљено оно лепо скијалиште (практично у самом граду), тако је добила и свој пуни летњи живот.”
Али није само то давало живост и ведрину на коју указујемо. Од бројних догађаја, издвојимо овом приликом и веома леп концерт у Царској палати у Гамзиграду, одржан поводом недавног великог археолошког открића скулптуре „Трачки коњаник”. „Балканска камерна академија” из Београда (Огњен Поповић на кларинету, Бојан Пешић на обои, Ненад Јанковић на фаготу) импресивно су извели дела Моцарта, Иберија, Бетовена и Томазија. Упечатљивости је свакако допринео и дух места где је концерт одржан, тај „загонетни осмех императора над болом света, трошношћу и пролазношћу”.

ПРИЛОЗИ ЕВРОПСКОЈ БАШТИНИ

А крај лета, средину септембра, у Зајечару је обележила централна прослава овогодишњих „Дана европске баштине”. Скупило се мноштво културних посленика, фини и креативан свет. Свечано су дочекани у Рајачким виницама, где их је најпре поздравио директор Музеја Крајине Гордан Јањић. Одржана је и традиционална крајишка здравица, а Културно-уметничко друштво „Тамнич” приказало је обичај „Спремање за бербу грожђа”. У Народном музеју у Зајечару свечано је отворена нова стална поставка, о којој је говорио Бора Димитријевић, директор ове угледне установе. „Римска Дробета и њено подручје” назив је изложбе која је, у оквиру исте манифестације, отворена у Музеју „Portile de fier”, у румунском пограничном граду Турн Северину. Изложбу је отворила Ирина Цајал Марин, државни секретар у румунском Министарству културе и културног наслеђа.
Централни пријем и конференција за новинаре одржани су у Зајечару, у салону Градске управе и Малој сали Скупштине града. Домаћин је био Бошко Ничић, градоначелник, а уз њега министар културе Србије Небојша Брадић, румунски државни секретар за културу Ирина Цајал Марин, као и директори музеја из Турн Северина и Зајечара Северина Матаца Сорина и Бора Димитријевић.
Круна свега био је низ програма у „Феликс Ромулијани” у Гамзиграду, а мајсторску завршницу приредило је Прво београдског певачко друштво концертним извођењем дела Стевана Стојановића Мокрањца.
– И овом манифестацијом, као и целином друштвеног и привредног живота нашег града и региона, ми показујемо свима да имамо велики европски потенцијал и јасну европску перспективу – каже за Националну ревију Бошко Ничић, градоначелник Зајечара. – Показујемо и да то није пригодна фраза, нити помодна политичка мантра, него подразумева врло конкретан квалитет и мерљиве показатеље општег побољшања, које ће у разумном року осетити сваки наш човек, свака породица, свако предузеће. При том, знамо да европска перспектива није „чаробни штапић” него изазов, није завршни него први корак. Знамо да ништа неће бити решено самим тим, него је то отварање могућности да уз много рада и труда, уз много знања и креативности, сами заслужимо то ка чему тежимо.

НА ЈЕЗИКУ ИНВЕСТИТОРА

Управо с таквом самосвешћу, Зајечарци се непрестано обраћају озбиљним инвеститорима и указују на битне предности улагања у овом граду. Управо се спремају да то учине и на више привредних и сајамских манифестација у Италији. Шта при том највише потцртавају?
– Указујемо на то да је Зајечар центар региона источне Србије и центар округа, део Еврорегиона „Дунав 21”, у зони виталног „Коридора 7” – наводи градоначелник Ничић. – Оперишемо егзактним чињеницама. На лако доступним околним тржиштима је 38,5 милиона потрошача (у Србији, Бугарској и Румунији). У Зајечару и околини већ послује 350 предузећа, у последњих пет година инвестирано је 15 милиона евра. Сто милиона динара из градског буџета уложено је у развојинфраструктуре само у 2009. години. Имамо близу осам хиљада квалитетних иконкурентних радника. Од тога, 10 одсто је радна снага са вишом и високом стручном спремом. Просечна нето плата је 260 евра месечно. Све су то елементи чију специфичну тежину и погодност нема потребе надугачко образлагати озбиљном пословном свету.
После дугог бављења овим послом, код репортера се изоштри посебно чуло које омогућава да се осети пулс града у који се стигло. Знамо да се пред госта увек износи оно што је најбоље, оно што се чува за свечане прилике, укључујући и љубазност, ведрину, одагнавање тешких прича. Знамо да утисак који одатле понесете може бити нереално леп, те да после, преточен у ваш текст, може некоме личити на лакировку. Али у Зајечару смо трећи-четврти пут за две године и знамо о чему говоримо: дух предузимљивости, новог оптимизма, узимања ствари у своје руке, као и смелог гледања у очи проблемима, који нигде нису мали, обележава живот у српској „престоници Истока”. За основу, мало ли је?

***

Попова плажа
И овога лета Спортско-рекреациони центар „Попова плажа” био је право стециште Зајечараца и њихових гостију свих генерација. Изграђен на некадашњем сметлишту, на самој обали Тимока, овај лепи спортски центар, са уређеном плажом, бројним теренима и атрактивним пратећим садржајима, пример је како се сопственим улагањем и иницијативом може битно подићи квалитет живота у српским градовима.

***

Еврорегион
Први пут инициран током 2000. године, овај трипартитни пројекат остварује се од јануара 2002, када су се у Видину, у Бугарској, састали градоначелници града домаћина, затим румунског Калафата и српског Зајечара. Договорено је оснивање Еврорегиона „Дунав 21”, првог таквог у овом делу Балкана. Циљ да се „уједине напори у решавању најважнијих проблема са којима се суочава овај део европског Југоистока, те да се подстакну снажни развојни процеси”, данас, осам година касније, увелико се остварује, а добри резултати пристижу са многих страна.

***

Поплаве
И ове године Зајечар и околину погодиле су велике пролећне поплаве, поново опоменувши да су неопходни велики регулациони пројекти којима би тај проблем био дугорочно решен. Према извештају који је недавно усвојила Скупштина града Зајечара, овогодишња штета од поплава у Зајечару процењена је 452,5 милиона динара.